Бивши дипломата Зоран Миливојевић оценио је да поновно актуелизовање кипарског питања представља прилику да се реафирмишу принципи међународног права, који би, према његовим речима, морали да важе и у случају Србије и Косова.
Он је навео да се око Кипра „деценијама ништа ново није догодило“, али да актуелна иницијатива представља покушај да се Уједињене нације поново снажније укључе у решавање тог питања.
„Око кипарског питања деценијама нема ничег новог. Ово је покушај да се активирају Уједињене нације и да се стави до знања да је то замрзнути конфликт који је и даље жив, као и да је улога Уједињених нација у његовом решавању незаобилазна. Тамо постоје мировне снаге Уједињених нација за раздвајање и то је њихова трајна обавеза. Мислим да је у интересу Гутереша да подигне ниво ангажовања Уједињених нација, што одговара свима нама, јер су оне и даље незаобилазан фактор на глобалном нивоу и гарант важећег међународног поретка и међународног права“, рекао је Миливојевић за Косово онлајн.
Говорећи о ставу турске стране, Миливојевић је оценио да Анкара ни после више од пет деценија није одустала од својих првобитних захтева нити је успела да обезбеди ширу међународну подршку за северни део Кипра.
„Кад је реч о турској страни, она остаје на полазним позицијама из 1974. године, после инвазије, и ту нема никаквих промена. Турска страна инсистира на потврди државности северног дела Кипра и ту се деценијама ништа није променило. Нико га, осим Турске, није признао. Сви покушаји Турске да то подигне на виши ниво и обезбеди макар једно ново признање нису успели и мислим да се и даље налази у статусу qуо анте. Не мислим да ће се ту догодити нешто ново, али је добро да се потврди да је реч о замрзнутом конфликту, као и да је, према међународном праву, Кипар целовита држава“, рекао је Миливојевић.
Он је указао да став Никозије о непризнавању једнострано проглашене независности Косова представља важан елемент заједничког инсистирања на међународном праву, али и да би исти принцип требало применити и на Србију у процесу европских интеграција.
„Што се нас тиче, то је изузетно важно. Кипар не признаје самопроглашену независност Косова и инсистира на међународном праву, тако да се у том смислу наши интереси потпуно подударају. Оно што представља преседан који би морао да се примени и на Србију јесте став Европске уније. Европска унија је прихватила Кипар као целовиту државу и као чланицу која функционише као јединствена држава са отвореним питањем дела територије, али са међународно признатим границама. То је модел који би требало применити и на Србију и на преговоре са Србијом“, рекао је он.
Према његовим речима, додатни значај овом питању дају и преговори Европске уније са Молдавијом и Украјином, који, како је оценио, показују на који начин Брисел третира државе са нерешеним територијалним питањима.
„Ово је додатно актуелизовано отварањем преговора са Украјином и Молдавијом. То су државе које такође имају отворена територијална питања. Молдавија не контролише део своје територије – Придњестровље, где се такође налазе међународне снаге. То је отворено питање и замрзнути конфликт. Третман Молдавије као целовите државе иде у прилог ономе што би требало применити и на Србију. Случај Украјине је још деликатнији. Украјина је у ратном стању и у њеном случају не постоје ни елементарне претпоставке за суштинске преговоре о приступању у складу са Лисабонским уговором и другим прописима на којима почива Европска унија. И у том случају требало би поштовати принцип међународног права и неповредивости граница, који је садржан и у Хелсиншкој повељи Оебса. То је, сасвим сигурно, и у случају Украјине на дневном реду, а став Европске уније је да Украјину посматра као целовиту државу у међународно признатим границама“, рекао је Миливојевић.
Истакао је да управо због тих примера Србија има додатне аргументе да инсистира на доследној примени међународног права када је реч о њеном територијалном интегритету.
„У целој причи о проширењу Европске уније и ревитализацији кипарског питања за нас је веома важно да се реафирмишу принципи међународног права о суверенитету и територијалном интегритету, имајући у виду да је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље на снази, да је обавезујућа и да је поштују две трећине човечанства. У том смислу, отварање кипарског питања, али и преговора Европске уније са Молдавијом и Украјином, налаже да се и целовитост Србије третира на исти начин и да се поштују принципи који се примењују у тим случајевима, као и у случају Кипра, који је пуноправна чланица Европске уније уз поштовање свог територијалног интегритета, без обзира на то што не контролише део своје територије“, рекао је он.
Коментаришући повезаност кипарског питања и Косова, Миливојевић је напоменуо да Србија већ годинама користи пример Кипра као један од кључних аргумената у одбрани свог става о поштовању међународног права, оцењујући да би евентуална обнова дијалога о Кипру додатно оснажила такву аргументацију.
„Отварање питања Кипра увек је важно и за став држава према самопроглашеној независности Косова. То је један од аргумената иза којег Србија стоји на принципијелној основи. Позивање на Кипар, пре свега као пуноправну чланицу Европске уније и целовиту државу, представља неоспоран аргумент који је део наступа Србије и који ће се свакако користити и у овом случају. Уколико се поново отвори дијалог о Кипру и уколико почну преговори Европске уније са Молдавијом и Украјином, то ће бити додатни аргумент Србији у залагању за отпризнавање, односно за поштовање принципа међународног права и у случају Србије, јер сви ови аргументи директно иду у прилог таквом ставу“, рекао је Миливојевић, додајући да исто важи и за приступне преговоре Србије са Европском унијом.
Извор: Косово Онлајн
