Парастосом и минутом ћутања у Великој Хочи данас је обележено 28 година од киднаповања и страдања Срба у ораховачком крају. Присутни су положили венце на спомен-плочу, на којој су исписана имена 84 жртве пострадале током 1998. и 1999. године.
Поред чланова породица страдалих, обележавању годишњице присуствовали су представници Канцеларије за КиМ, локалних самоуправа, Комисије за нестала лица Владе Србије, као и Удружења киднапованих и несталих.
У беседи након парастоса, отац Вуксан Костић поручио је да браћа која су дала крв за ову земљу и веру и данас живе на овим просторима и у нашим срцима.
“Они људи који су чинили зулум и који су убијали наше комшије, нашу браћу и сестре, мислили су да се тиме прича завршава. Међутим, као што су рекли наши писци и гробови наши бориће се с вама. И дан-данас на овим местима ти наши људи који су убијени, који су киднаповани, они су и те како живи, драга браћо и сестре, и ми то видимо јер су они живи у срцима нашим”.
Испред Комисије за нестала лица Владе Србије обратила се Весна Бошковић. Она је истакла да се са миром може сачекати правда тек када породице буду могле да сахране и ожале своје најмилије како доликује, а Комисија закључи и последњи досије.
„Сваки напор и свака препрека са којом се током овог процеса спремно суочавамо је мали дуг храбрости жртвама које су своје животе оставиле на својим огњиштима, на свом Космету од којег никада нису одустали. Кажу да ми политизујемо ово хуманитарно питање, кажу да не одговарамо на њихове захтеве, кажу да нас не интересују нестала лица. Кажу они свашта, и ту ћу застати и подсетити вас на 18. јул 2025. године. Сви знамо шта се десило”, подсетила је Бошковић.
У периоду од 17. до 22. јула 1998. године, из Ораховца и околних села Ретимље, Оптеруша и Зочиште, киднаповано је више од стотину српских и ромских цивила.
Заменик директора Канцеларије за КиМ, Милош Терзић, поручио је након помена да Србија памти сваку жртву и да породице већ деценијама чекају правду која је очигледно спора.
„Ови дани, још од 1998. године, једни су од најтужнијих и најтрагичнијих у новијој српској историји. Ми увек апелујемо и упиремо прст у међународни фактор и међународне представнике, питајући се зашто су се, још од 1998. године па до сада, готово увек сврставали на страну оних који су чинили неправду према српском народу. Ми од истине и правде нећемо никада одустати”, истакао је Терзић.
Ове људе називамо невино страдалима јер су киднаповани из кућа, са посла, са имања, на путу, враћајући се с мора, а управо то нам даје снагу да наставимо потрагу, рекао је Негован Маврић, рекао је координатор Удружења киднапованих и несталих из Велике Хоче.
Председник Привременог органа општине Ораховац, Александар Мицић рекао је да се и данас сећају свих невиних жртава.
„Наша обавеза није само да памтимо датуме, наша обавеза је да живимо достојно живот, оних који су своје животе оставили на овим просторима. Да чујемо своје да чувамо своје светиње, своје породице, свој језик, своју веру и своју међусобну јединственост. То је највећи споменик који можемо подићи нашим страдалним. Нека овај скуп буде порука да Срби у Ораховцу, Великој Хочи и читавом овом крају нису народ без корена. Наши корени су дубоки. Ове наше цркве, наши гробови предака и јеванђеље Христово. Зато не смемо изгубити наду, јер народ који живи вером никада није поражен“.
За посмртним остацима многих жртава се и даље трага, док су пронађени остаци раније сахрањени. За овај масовни злочин до данас нико није одговарао.
