У Дому културе у Грачаници данас је промовисан тридесет четврти број часописа за књижевност, уметност и културу „Видовдански гласник“. Гласник који деценијама уназад представља светионик културног и духовног живота на Косову и ове године доноси богат и жанровски разноврстан садржај.
У фокусу најновијег броја Видовданског гласника су културно-историјски осврти, али и савремено стваралаштво. Читаоци имају прилику да се упознају са ексклузивним интервјуом професорке Бисере Пенчеве о византијској култури, док историографски сегмент осветљава судбину приштинске јеврејске породице Баруховић, као и лик и дело правника Богдана Раденковића кога је обрадио политиколог и сарадник Стефан Филиповић. Кроз анализе рада Народног позоришта у Приштини и глумачки портрет Анике Грујић, часопис наставља да документује виталност српске позоришне сцене у специфичним условима. Уредници часописа, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић, нагласили су на промоцији да „Видовдански гласник“ није само хроника прошлих времена, већ живи простор за дијалог и афирмацију савремених аутора, да искажу сву своју слободу.
– Видовдански гласник је заправо годишњи мозаик наше културне, духовне, народне и животне стварности. Видовдански гласник је једна од дефиниција како изгледа наша слобода и оно што је можда још важније, како изгледа креативност у оквирима слободе или неслободе коју ми имамо. Видовдански гласник захвата све те централне теме које су нам се догодиле, али и отвара питања шта је то наша перспектива и може ли се без оваквог начина рада, без дубине цивилизацијске и историјске догодити да имамо овакву врсту часописа. Овај Видовдански гласник је заправо израз наше снаге, али ту долази до још једног важног тренутка који ми, који смо овде у Дому културе, призивамо већ деценију, а то је појава критике у нашим животима. И то је тај тренутак у ком се у гету дешава чудо да се појави историчарка- историчарка уметности која пише о ликовној изложби, Пролећном салону, да се појави Соња Јерковић која пише о Петру Костићу, изложби Петра Костића, да се појави Драгомир Костић који дирне дивно и чудесно дело нашег професора Зорана Павловића, да се појављују људи који имају снаге да искораче из себе тако што ће себе погледати са дистанце и што ће нас погледати са дистанце и што ће рећи: ова поезија, овај концепт, ова овај начин представљања би можда могао да буде другачији или није добар. Онда знамо да ми путујемо за својом лепшом животном идејом и да је то наша идеја да је у корице 34. броја стао живот једне заједнице која је окружена мржњом и која нема начина да одговори сем добротом, сем снагом, сем креативношћу – рекао је директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић представљајући нови број Гласника.
Поред радова еминентних професора и књижевника, у овом броју су сабрани и најуспешнији стихови савремених песника, као и радови са ликовних колонија „Јесен у Призрену“ и Видовдана.
Политиколог и сарадник “Видовданског гласника” Стефан Филиповић писао је о животу и делу правника Богдана Раденковића за кога је истакао да је важна фигура у историји али недовољно промовисана.
„Ја сам се бавио животом Богдана Раденковића, за кога нисмо чули само зато што се није појавио у серији ‘Крај династије Обреновић’ која је била тако популарна. Појавио се Апис, појавио се Воја Танкосић, појавили су се сви, али се Богдан није појавио. Само зато што је можда рођен крај Звечана у неком небитном селу које се некада звало Бугарић, а сада се зове Србовац, или само зато што је завршио Правни факултет у време Османског царства у Истанбулу, или само зато што је говорио седам страних језика, или само зато што је био у ствари иницијатор, организатор и творац онога што погрешно називамо Црна рука, у ствари то је организација коју он ствара у Београду у хотелу Москва 1911. године. То је човек који је требао да буде митрополит косовски, то је човек који је био и свештеник, и учитељ, обавештајац, четник, политичар, преговара“, казао је Филиповић.
Као трајно сведочанство трајања, тридесет четврти „Видовдански гласник“ још једном доказује да култура на овим просторима изнова проналази начине да повеже традицију, историју, слободу и модерни стваралачки израз.
