Члан Председништва Српске листе Игор Симић изјавио је данас да најављеном применом Закона о странцима од 15. марта Приштина покушава да „избрише“ близу 10.000 Срба са простора Косова и да паралише живот Срба блокирајући функционисање здравствених установа, универзитета и осталих образовних установа на Косову.
Симић је за Тањуг рекао да, према евиденцији Српске листе, 5.291 грађанин на северу Косова и више од 2.200 грађана који живе јужно од Ибра немају документа приштинских институција јер, како је навео, институције у Приштини не желе да им омогуће да та документа добију.
Истакао је да су представници Српске листе у претходних неколико месеци са тим подацима упознали све међународне представнике, оне који имају седиште у Приштини, као и представнике из Брисела, Вашингтона и европских институција који су долазили на Косово, преноси РТВ.
„Такође, у дневној смо комуникацији са нашим државним врхом. Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић је у Бриселу разговарао о томе са више десетина дипломата, министар Марко Ђурић је у Вашингтону разговарао о овом проблему. Вршимо снажан политички притисак и верујем да међународни представници разумеју шта Аљбин Курти жели да уради применом овог прописа“, навео је Симић.
Указао је да ће у случају да, без икакве измене, закон о странцима буде примењен, то значити етничко чишћење Срба и додао да Курти покушава да протера интелектуалну елиту – професоре, лекаре, докторе, студенте, али и хиљаде српских породица које живе на простору Косова.
„То је страшан притисак након 27 година на људе који су преживели и етнички мотивисане нападе, разне терористичке нападе и мартовски погром. Сада неко покушава да применом једног прописа, како се то ублажава у изјавама неких међународних представника, избрише близу 10.000 Срба са простора КиМ и да паралише живот кроз блокирање функционисања здравствених установа, универзитета и осталих образовних установа“, истакао је Симић.
Коментаришући то што је ЕУ саопштила да подржава напоре Приштине да осигура да сва лица која бораве на Косову буду прописно регистрована у складу са косовским законима, Симић је рекао да га тај став не изненађује, а да српска страна мора да се бори и да разговара са међународним представницима, како државно руководство, тако и Српска листа на терену.
Симић је навео и да Приштина жели да стави Србе у такве околности да је немогуће планирати своју будућност и додао да није случајно што се нападају просвета и здравство, где је запослено близу 20.000 људи.
„Око 10.000 до 15.000 Срба зависи од тог сектора, близу 3.000 студената је на универзитету, троше новац у општинама на северу КиМ и на тај начин подржавају привреду. Ово је намера да се удари последњи ексер када је реч о присуству Срба на том простору. Зато се ми боримо без обзира на околности у којима се налазимо“, нагласио је Симић.
Навео је да су представници Српске листе, у последња три месеца, имали 47 састанака са међународним представницима и да верује да они разумеју у чему је проблем, као и да постоје одређене идеје на који начин би то питање могло да се реши, нагласивши да је кључ у Приштини и притиску на Аљбина Куртија.
Симић је рекао да, када је у питању притисак према Србима, нема разлике у томе да ли је у Приштини техничка влада или влада у пуном капацитету, да ли се избори ближе или су у току.
То што је европска комесарка за проширење Марта Кос отказала посету Приштини оценио је као јасну поруку да, када нема легитимних институција, међународни представници, пре свега из ЕУ, нису спремни да буду медијатори или да некоме дају политички легитимитет и подршку на индиректан начин.
„Верујем да је то јасна порука да ЕУ неће гледати баш благонаклоно на то што Приштина припрема“, додао је Симић.
Када је реч о Универзитету у Приштини са привремеменим седиштем у Северној Митровици, Симић је искључио могућност његовог премештања ван територије Косова и нагласио да је став државног руководства и Српске листе да нема говора о интеграцији здравства и просвете у косовски систем што је, како је истакао, намера Куртија.
„Формирајте Заједницу српских општина, кроз њу образовани и здравствени систем треба да буде препознат као део система Републике Србије, како данас и јесте, и у том оквиру нађите решење кроз разговор са Београдом“, истакао је Симић.
Подсетио је да је 2022. године под покровитељством ЕУ постигнут договор да Срби могу да користе лична документа која издају органи Републике Србије.
„Питање је зашто су дозволили да сада неки закон из Приштине дерогира нешто што је договорено у Бриселу“, рекао је Симић.
Говорећи о томе што Приштина као аргумент за примену закона о странцима наводи регистрацију грађана који улазе на Косово, Симић је указао да Приштина у периоду од маја до октобра на прелазима са Албанијом има посебну, отворену траку и да Албанци из Тиране пролазе без икаквог евидентирања и контроле улазе на Косово.
„И они нису странци. А моја снаја из Новог Пазара, која се удала за мог брата, родила децу и ради на простору КИМ је странац. О томе ми говоримо представницима ЕУ, ово је политичко питање које се решава у Бриселу између Београда и Приштине”, рекао је Симић.
Истакао је да је сада на реду ЕУ, која је гарант мултиетничког Косова, да примора Приштину да поштује права српског народа ни мање ни више у односу на права свих осталих грађана који живе на Косову.
Извор: РТВ/Тањуг
