Кандидат Српске листе за посланика Јована Радосављевић, која је прошле седмице учествовала на информативном ручку за представнике швајцарског парламента на тему положаја Срба на Косову у организацији Амбасаде Србије у Берну, изјавила је да је саговорницима представила положај српске заједнице на Косову и посебно нагласила проблеме транзиционе правде који постају горући, као и поступке који се воде против Срба често без релевантних доказа. Такве посете су, напомиње, неопходне како би се што више доносилаца одлука на међународној сцени информисало о реалном стању ствари на Косову.
Два дана након информативног ручка, у швајцарском парламенту је током расправе о продужењу мандата швајцарском контингенту у оквиру Кфора први пут покренуто питање заштите права српске заједнице на Косову, током које су посланици указивали на кршење људских права Срба од стране већинске албанске заједнице и затражили одговор од надлежних власти шта Швајцарска чини по том питању.
Радосављевић за Косово онлајн рекла да је саговорницима указала на стање у којем живе Срби на Косову.
„Имала сам прилику да говорим о стању у којем се налазимо, а то су институционални притисци који долазе из Приштине, безбедносни разлози, односно бриге које имамо, али и притисак на очување нашег идентитета, као и на положај Српске православне цркве. То су неке од ствари које сам тада помињала и могу рећи да су швајцарски посланици и те како били заинтересовани, што се два дана касније у парламенту и показало кроз отварање, први пут, теме положаја косовских Срба у ширем контексту изгласавања продужетка мандата Свискоја који на крају јесте продужен до 2029. године, што је био и циљ овог мог предавања које сам тада у Берну и одржала“, рекла је Радосављевић.
Иако је већина посланика подржала наставак швајцарског војног ангажмана у Кфору, дебату је обележило инсистирање посланика Народне партије Швајцарске да се не може говорити о стабилизацији прилика на Косову без отвореног разговора о угрожености српске заједнице.
Радосављевић истиче да се Швајцарска на одређени начин бави положајем Срба на Косову, односно стањем људских права, највише у контексту транзиционе правде.
„То је једно питање које постаје на неки начин и горуће на Косову. У контексту скоријих хапшења које смо имали, односно јучерашњег хапшења за ратне злочине у Гњилану и Штрпцу, али и једног ширег тренда који постоји, постављају се многа питања на који начин и са којом агендом се ова хапшења спроводе. Морам да напоменем један важан податак. У периоду од 1999. до 2018. године, Унмик и Еулекс су процесуирали око 48 случајева за ратне злочине. Тада је од оптужених била око половина Срба. У периоду од 2019. до 2025. године, када косовско правосуђе преузима ове случајеве, тај број скаче са 48 на 68, од којих су велика већина Срби, чак више од 95 одсто. Скочио је, наравно, и број суђења у одсуству. Ми сада имамо 24 или 25 случајева, а за период од шест година имали смо 68 и у међувремену небројан број нових случајева које сада овде нисам обухватила“, указала је Радосављевић.
Напомиње и да у вези са тим постоји много проблема, а да је разлог зашто раније није било толико случајева по питању ратних злочина то што су институције као што су Еулекс и Унмик одбацивале предмете који нису били утемељени, односно за које није постојало довољно доказа.
„Оно што Косовско тужилаштво ради је да на врло проблематичним доказима отвара ове предмете. Друга ствар је да врло често ми имамо једну повезницу између оптужених за ратне злочине и њихових спорова око имовине на Косову. Такође, један велики проблем је што се докази базирају на сведочењима, што опет јесте врло проблематично јер ми имамо случајеве где је долазило и до, временом, промена исказа, па се доводи у питање да ли они уопште јесу адекватни да би се неки случајеви отворили, односно процесуирали“, објашњава Радосављевић.
Наводи да је овај проблем и тренд увидела и Швајцарска амбасада на Косову, посебно по питању суђења у одсуству којих је за један врло кратак период било више од 23.
„Ово су само неке од ствари које сам ја имала прилику да поменем и да разговарам са швајцарским парламентарцима, а и моја посета тамо и генерално иницијатива Српске амбасаде показује да је стварно неопходно да у континуитету покушавамо да информишемо наше стране партнере о реалном стању ствари на терену у циљу побољшања положаја Срба на Косову и Метохији. Поред продужетка мандата Кфора до 2029. године постоји могућност повећања броја војника на терену. Мислим да је оно што је најважније овде чињеница да се на нивоу Швајцарске и у њиховом парламенту отворила једна дебата и отворена расправа о ономе што се дешава овде на терену и да једноставно то временом постане нешто што је део јавне расправе, а не непознаница како за швајцарске политичаре, тако и за њихову ширу јавност“, истакла је Радосављевић.
Навела је и да актери у међународној политици често немају довољно релевантних информација о положају српске заједнице на Косову, па је неопходно организовати више сличних заговарачких посета како би се доносиоци одлука информисали о стању ствари.
„Моје искуство и претходни састанци које сам имала са међународним представницима, како овде на Косову, тако и вани, показује да је ово једна врло дуга и тешка борба и да је проблем што већина њих генерално није наклоњена нама. Проблем је у томе што генерално не постоји довољно информација са којима они располажу и мислим да су генерално овакви састанци, овакве заговарачке посете неопходне како би се што више доносилаца одлука на међународној сцени информисало о реалном стању ствари и на тај начин можда успело да нам помогне да ствари овде и унапредимо“, закључила је Радосављевић.
Извор: Косово онлајн
