Пред Посебним одељењем Основног суда у Приштини данас се, изношењем завршних речи одбране, наставило суђење у случају Бањска, који се води против тројице Срба – Душана Максимовића, Владимира Толића и Благоја Спасојевића.
Адвокат Благоја Спасојевића, Љубомир Пантовић, истакао је у својој завршној речи да смо дошли до краја претреса у вези са догађајем који је узбуркао косовску јавност.
„И ван ове суднице расправљано је о разним питањима овог случаја. Многи су се бавили овим случајем, могли смо чути различита мишљења. Многи су и пре пресуде осудили оптужене, што је у многоме отежало овај процес“, казао је Пантовић.
Како је истакао, претпоставка невиности је прво и основно право сваког оптуженог.
„Чули смо и завршне речи тужилаца и пуномоћника оштећених, и ту се ништа није променило. Један од пуномоћника је прошле среде пет пута затражио максималну и најтежу казну. Према закону он нема права на то. Ако смо сви за владавину права, онда морамо да покажемо минимум поштовања према елементарном праву окривљених“, казао је Пантовић.
Додао је да је процес од почетка вођен коректно и да се његова оцена неће променити без обзира на то каква буде одлука суда. Међутим, како каже, централна тема овог случаја је оптужница.
„Подигнута је годину дана од догађаја, на 150 страна, прате је фотографије, снимци… и изгледа да је са оптужницом све у реду. Али није тако. Издвојићу два примера из којих се види да оптужница нема систем и концепт, да је погрешно састављена. На 20 страница образложења потпуно непотребно се даје хронолошки приказ тужилаштва у току истраге. Томе није место у образложењу оптужнице, већ морају да се изнесу разлози за подизање оптужнице и докази. Други пример: само образложење оптужнице има 121 страницу, а име Благоја Спасојевића је поменуто само три пута, где је описан моменат његовог хапшења. Као да је то важно за утврђивање нечије одговорности. Није важно. Мој брањеник се оптужује за тешка кривична дела, он је другооптужени, одмах иза Милана Радоичића, а у образложењу оптужнице споменут је три пута. Много више се спомињу неки други оптужени који нису овде“, навео је Пантовић.
Говорећи о материјалним доказима, Пантовић је навео да је одбрана имала озбиљне примедбе на оптужницу.
„Постоје велике системске грешке у оптужници које се односе на њену срж. Да је поступак контроле оптужнице спроведен у складу са законом, она никада не би дошла овде у овом облику. Нажалост, није било тако и због тога и сада на крају поступка имамо једну непрецизну и лошу оптужницу“, поручио је адвокат.
Како је навео, у оптужници се не помиње реч саизвршилаштво, што је, како додаје, веома необично.
„Тужилаштво је сматрало да је 43 оптужених заједно деловало. Ту наилазимо на проблем. У оптужници немамо реч саизвршилаштво, што је више него неуобичајено. Не знамо како се десио пропуст, али ми сада имамо оптужницу која је неприхватљива. То је суштински пропуст. Када тужилаштво тврди да је више лица извршило кривично дело, онда то заједничко деловање мора да буде објашњено. О томе ко је какву улогу имао нема ничега у оптужници. У обе тачке оптужнице имамо потпуни сукоб између чињеничног описа и правне квалификације. Тврдим да ово није техничка грешка, већ велики недостатак оптужнице“, рекао је адвокат.
Како је истакао, то није једини недостатак оптужнице.
„Верујем да ће судије имати проблем са оваквом оптужницом“, казао је.
Према његовим речима, није могуће утврдити шта је Спасојевић урадио у Бањској.
„Поступак је одавно раздвојен, суди се тројици оптужених, а оптужница је остала иста. Тврдим да је тужилаштво морало прецизно да наведе шта је урадио Благоје Спасојевић, а тога у оптужници нема. Мислим да то не може да утврди ниједно судско веће јер тога нема у оптужници. Суд није овлашћен да мења оптужницу, то може само тужилаштво, а оно то није учинило, оптужница је остала иста као 11. септембра. Да ли се запитало да ли је о конкретним радњама Спасојевића рекао неко од сведока. Не, нико га није споменуо, осим двојице сведока који су рекли да су за њега чули у медијима. Која је била улога мог брањеника, господине тужиоче? Шта је конкретно он урадио? То нисмо чули“, казао је Пантовић.
Наводећи примере на Косову када у оптужницама није наведена конкретна радња, Пантовић је навео да по том питању постоји изграђена судска пракса и да је јасно да Апелациони и Врховни суд Косова траже да се у оптужници опишу радње оптужених.
„Очигледно је да се тужилаштво крије иза групе и да жели да се осуди појединац без конкретизације шта је тај појединац урадио тога дана. Специјално тужилаштво покушава да кроз општи опис догађаја докаже кривичну одговорност оптуженог. Свако одговара за оно што је он урадио, а не за оно што су урадили други“, казао је Пантовић.
Нагласио је да је правна квалификација у обе тачке конфузна и погрешна, те да мора бити подвргнута корекцији од стране судског већа.
Представљајући фотографију мапе севера Косова, казао је да она не може бити доказ за покушај отцепљења дела територије Косова, додајући да је то био оружани напад, а не рушење уставног поретка.
„Имамо припаднике Кфора, полиције и КБС… а 43 људи који се нису померили из Бањске су покушали да отцепе део територије. То је могуће само у филму. Наводи се да је група била веома организована. То није тачно. То је била неорганизована група која је извела напад на полицију и побегла, оставили су и рањене чланове и оружје, униформе, чак и лична документа. То није могла бити организована група како тврди тужилаштво. У питању је група која је оружаним путем покушала да заузме село Бањска. Да ли су имали друге циљеве, можемо само да нагађамо, јер у оптужници није обезбеђен ниједан доказ. Нападачи се нису померили из Бањске, чак нису ни ту били стационирани, већ су већину времена провели у манастиру. Рушење уставног поретка, отцепљење и припајање дела територије, то се није десило“, казао је Пантовић.
Додао је да је Спасојевић на почетку био спреман да призна кривицу, али да су касније одлучили другачије због тачке у оптужници у којој се наводи кршење уставног поретка и отцепљење дела територије.
„Да је ова оптужница остала на једној тачки, он би признао кривицу, али тужилаштво је без основа у оптужници убацило другу тачку, па мој брањеник није могао да призна кривицу“, рекао је он.
Како је додао, на основу анализе барутних честица, нема сумње да је Спасојевић користио оружје, али да није исто да ли је испаљен један метак или 120.
„Он тврди да је испалио два метка у рефлектор. Да ли је Спасојевић опасни терориста – то је тешко рећи. Ухапшен је наредног дана, није побегао са осталима, него је остао, ухапшен је док спава поред пута. У његовом стану никада није извршен претрес, претресена је само кућа његових родитеља. То нам говори колико је био важан члан групе. Да је био вођа, сваки милиметар његовог стана би био претресен“, казао је Пантовић.
Поводом захтева тужилаштва и адвоката оштећених за доживотном казном затвора, Пантовић је истакао да је то немогуће.
„Предлози нису прихватљиви и паушални су јер губе из вида све норме закона. Тврдим да постоје олакшавајуће околности на страни мог брањеника. Никада није осуђиван, ухапшен је док спава, ради се о млађем човеку, није био командант, исказао је спремност за материјалну накнаду и отац је двоје малолетне деце. Најтежа казна се изриче само ако је дело извршено без олакшавајућих околности, а то овде није случај“, рекао је адвокат.
Изразио је уверење да ће суд уважити олакшавајуће околности.
„Немојте да дозволите да Благоје Спасојевић плати цех за све друге окривљене који се налазе на слободи. Немојмо да осудимо целу групу преко његових леђа. То би било поступање изван закона и претворило би се у освету, а освета није законски циљ. То не би била правда за мога брањеника, као ни за породицу покојног Африма Буњакуа“, закључио је Пантовић.
Благоје Спасојевић истакао је да је много пута размишљао да призна кривицу и да би то и урадио да је оптужница била праведна.
„Крив сам што сам био у селу Бањска, то је моја највећа грешка, али за себе не могу да кажем да сам терориста, јер никога нисам убио нити повредио. Ниједан једини метак нисам испалио у правцу полиције. Ако је моја пушка испитана, може да се утврди да је из ње испаљено два метка, и то оба у рефлектор“, казао је он.
Како је навео, никада се у животу није бавио кривичним радњама.
„Много након хапшења размишљао сам о том дану, схватио сам да се тог дана не сећам, јер сам заспао и тако сам ухапшен. Шта год други да мисле, мени је жао због погибије полицајца, жао ми је свих погинулих и рањених, и што сам ја био учесник тог догађаја. Рекао бих и за Душана Максимовића да стварно мислим да он нема никакве везе са догађајима у Бањској“, рекао је Спасојевић.
Делевић: Ниједан сведок није идентификовао Толића као учесника догађаја у Бањској
Адвокат Милош Делевић истакао је да је Владимир Толић цео живот провео у Звечану и да се бавио подучавањем деце фолклору.
Како је навео, онда се са правом поставља питање одакле он у Бањској, истичући да се мора узети у обзир и политички контекст.
„Криза на северу Косова траје од завршетка сукоба. Доласком Аљбина Куртија на власт дошли смо до такве ситуације да је он спровео у дело укидање институција Републике Србије. Прво је почело са регистарским таблицама. Та криза је на неки начин довела до сукоба у Бањској. Грађани на северу Косова су могли да управљају возилима која је издавала Србија. Политика владе у Приштини је била да се то спречи, што је изазвало да дође до догађаја у Бањској. По мом мишљењу, први погрешан потез српске политике био је када су полицајци напустили посао. Други, када су судије и тужиоци напустили службу. Ову кризу су продубили и албански медији када су објавили вест да постоји списак од 600 Срба за хапшење. Омладина на северу се уплашила за опстанак. Хапшења су била свакодневна. Реакција Срба је прво била ненасилна, постављене су барикаде“, истакао је Делевић.
Говорећи даље о кризи на северу Косова, рекао је да предмет овог суђења није политичка ситуација, већ да предмет мора бити конкретна радња тројице оптужених.
„Сигуран сам да нисмо дошли до радње тројице оптужених. Оптужница описује догађај и групу, наводи да је вођа био Милан Радоичић, да су оптужени били део групе, међу њима и Владимир Толић. То су тврдње оптужбе, међутим, у кривичном поступку тврдња није доказ“, казао је Делевић.
По питању прве тачке оптужнице, Делевић је казао да она није доказана у односу на Толића.
„Ако суд донесе осуђујућу пресуду, онда се тероризам претвара у политичку квалификацију. Нема доказа о посебној намери Толића да изврши кривично дело. Имајући у виду да се оружани сукоб десио на подручју села Бањска, не може се говорити о радњи усмереној према државним органима нити о радњи застрашивања становништва. Из доказног поступка се види да се окршај десио између припадника групе и Полиције Косова“, казао је Делевић.
Како је истакао, по другој тачки оптужнице не постоји ниједан доказ да би се Толић осудио.
„Ни дан-данас не знамо каква је била улога Владимира Толића. Једини доказ који поседује тужилаштво јесте на страни 116, а то је мапа која је пронађена на лицу места“, казао је он, наводећи да обележени део на мапи чини 10 одсто целе територије севера Косова.
„То је доказ тужилаштва да су чланови групе имали намеру да отцепе север Косова“, казао је Делевић, наводећи да су те тврдње изнели заштићени сведоци који нису присуствовали догађају.
Ниједан сведок није идентификовао Толића као учесника догађаја у Бањској, додао је Делевић.
Рочишту присуствују чланови породице оптужених, а суђење прати велики број медијских екипа.
На претходном рочишту у овом случају тужилац Наим Абази затражио је казну доживотног затвора за тројицу оптужених.
Душан Максимовић изнео је раније своју одбрану, док се Толић и Благојевић бране ћутањем.
Максимовић, Толић и Благојевић оптужени су за напад на уставни поредак и безбедност Косова и тероризам, а ухапшени су непосредно након дешавања у Бањској 2023. године и од тада се налазе у притвору.
Они су део оптужнице коју је Специјално тужилаштво Косова подигло 11. септембра 2024. године против 45 особа у случају Бањска.
Суђење оптуженима почело је 9. октобра 2024, да би 16. јануара ове године било враћено на почетак због промена у судском већу.
Косовска полиција је 17. априла ухапсила и Стефана Радуловића из Северне Митровице за умешаност у случај Бањска, коме је одређен једномесечни притвор.
Извор: Косово онлине
