Адвокат Предраг Миљковић изјавио је, после седнице за одређивање притвора Србину Дејану Пелевићу, који је ухапшен у Сочаници, да се нада да ће он бити пуштен да се брани са слободе, јер не постоји никаква опасност од бекства нити утицаја на сведоке.

Миљковић је окупљеним новинарима казао да је он указао да је немогуће да је његов клијент починио злочин који му се ставља на терет.

„Данас је одржана седница за одређивање притвора Дејану Пелевићу из Србице са тренутним пребивалиштем у Сочаници. Тужилаштво наводи да је Дејан Пелевић био учесник неких догађаја који су одиграли 20. марта у Србици, где је убијено 15-ак цивила и нестало 16 цивила. Током овог претреса, односно седнице, указали смо на то да је немогуће да је Дејан учествовао у таквим акцијама из разлога што, прво према јавној доступним подацима Фонда за хуманитарно право, каже се да су ту акцију 20. марта спровеле неке посебне јединице полиције из Ужица и 139. моторизоване бригаде, што су подаци који су јавни. С друге стране, међу наведеним цивилима, наводно цивилима који су убијени, брзом провером утврдили смо да су неколико њих заправо били припадници ОВК који су почасно сахрањени на меморијалном гробљу у Србици, у селу Марине. Тако да је неприкладно и неосновано прогласити неког да је сада цивил, а он је сахрањен почасно као борац тадашње ОВК”, изјавио је Миљковић.

Он је истакао да је Пелевић радио као полицајац од 1983. године.

„Дејана познају сасвим добро сви житељи Србице и верујем да је урадио било шта лоше да му то Србица, па и грађани Србице, никада не би опростили. Насупрот томе, Дејан је више од двадесет или педесет пута од рата био у Србици, што по питању регулисања свог стана који је тамо имао и продао, плаћања пореза на имовину и тако даље и тако даље. Никада, али апсолутно никада, га нико није ни криво погледао у Србици. Њега знају сви и Срби и Албанци. Он је након рата био интегрисан, радио је у полицији Косова. Невероватно је да сведоци после 30 година сада оптуже Дејана. Ако би ти сведоци или оштећени, породице тих оштећених, знали, заиста знали да је Дејан убио неког 20. марта 1999. године, ја мислим да би га најкасније 11. јуна пријавили полицији и пријавили та наводна његова злодела”, наводи адвокат.

Он истиче да не верује у захтев тужилаштва зато што, како каже, нема минималне сумње, а не основане сумње, да је Пелевић починио то што му се ставља на терет.

„С друге стране, сматрам да не постоји ни опасност од бекства. Тужилаштво наводи да он има веома честе улазе и излазе на Јарињу. Па нормално да има, он живи у Лепосавићу. Сигурно често оде у току месеца да купи лекове или подигне пензију. То није ништа чудно. Наводи се да ће он некако утицати на сведоке. Сматрам да је то немогуће када прво не знамо ко су сведоци а оно пар сведока које је дало изјаве, те су изјаве обезбеђене. На њих се не може утицати. То су већ дате изјаве. Очекујем да ће суд правилно решити о овој ствари и да ће Дејану дозволити да се брани са слободе”, казао је Миљковић.

На питање шта је стварни повод хапшења, Миљковић одговара да не зна.

„Дејан живи на Косову око 27 година након рата. Има много пријатеља Албанаца. Чак и његов отац био и кум многим албанским породицама у околини Србице. Та су кумства грађана годинама и та познанства и та пријатељства. Не верујем да би уопште такви односи трајали, да је Дејан стварно био неки злочинац”, рекао је адвокат.

Све учесталија хапшења Срба због наводних ратних злочина, Миљковић види као епидемију.

„Ја бих то назвао једном епидемијом тих поступака за ратне злочине, не знам о чему се ради.Ту је веома прикладно навести једну изјаву бивше председнице Вјосе Османи која је рекла: “Морамо пожурити са овим поступцима, сведоци нам умиру”. Ја сам и тада рекао и сада кажем, то је, можда је боље да скупимо једно сто, сто педесет људи и одмах их осудимо на лицу места јавно и задовољимо нечија мишљења и нечије интересе и да се овим једном за свагда да завршимо”, закључује Миљковић.

Дејан Пелевић ухапшен је 14. априла у Сочаници због сумње да је починио кривично дело „ратни злочин против цивилног становинштва“ и тада му је одређен притвор од 48 сати.

Извор: Косово онлајн