Све је мање Срба који на Задушнице обилазе гробове својих најмилијих у Приштини. Иако је последњих година гробље делимично уређено, порушени споменици и разочарење сродника покојника само су један од разлога што је на овом гробљу на сваким Задушницама све мање упаљених свећа.
Организованог превоза за расељене у централној Србији већ годинама нема, тако да гробове својих предака углавном посећују Срби из околних места.
„Сваке Задушнице је све мање људи. Раније смо имали и полицијску пратњу, тога сада више нема, тако да долазимо на сопствену одговорност. Као што видите и ограду су склонили када су правили пут и нису је вратили, тако да може да улази ко хоће“, казала је Гордана Максимовић.
„Гробље је знатно чистије за разлику од претходних година, ја долазим на сваке Задушнице од 1999.године. Поред малог броја људи, данас нас је дочекала једна непријатна ситуација, наиме, ко год дође колима нема где да се паркира, јер у близини гробља нема никаквог паркинга. Апеловао бих на надлежне да за убудуће реше тај проблем“, рекао је Божидар Стојановић из Лапљег Села.
“Ја долазим на сваке Задушнице и долазићу док год могу, овде су гробови мојих родитеља. Жалосно је да нема људи на овом гробљу, које вековима постоји“, истакао је Будимир Миленковић, који тренутно живи у Дољевцу код Ниша. Он је додао да често долази на Косово и обилази гробове својих родитеља.
Апел расељенима да у већем броју посећују гробове својих најмилијих, поново је упутио приштински парох Станиша Арсић, који је нагласио да се константни притисци на српски народ на Косову огледају и у недоласку на задушнице.
„Мој апел на сваке Задушнице је исти и то је да наши верници, који имају своје претке сахрањене овде, дођу макар у дане задушница и запале свећу за покој њихових душа. Нажалост, видимо да је из године у годину све мање људи, упркос нашим апелима и настојањима да као црква водимо рачуна о њиховој безбедности. Ситуација на Косову и Метохији, као и различити притисци којима је српски народ изложен, утичу на спремност људи да се организују и дођу да обиђу гробове својих предака“, рекао је отац Станиша.
Велики број порушених надгробних споменика сведочи о времену сукоба 1999. године и годинама након тога. Недавно је порушена и ограда гробља, због изградње пута, тако да су сада поједини горобови уз сам пут, а додатан проблем онима који долазе представља и то што нема паркинга у близини гробља.
