У Дому културе „Грачаница” одржана је промоција тематског зборника „Мартовски погром 2004. године: узроци разарања, последице – књига II”, публикације од националног значаја која кроз научни приступ осветљава један од најтежих догадаја у новијој историји српског народа на Косову.
О зборнику су говорили представници научних и културних институција, истичући значај очувања сећања на мартовски погром и потребу да се кроз научна истраживања сагледају његови узроци, ток, размере разарања и дугорочне последице по српски народ, као и његово културно и духовно наследе.
„Овај зборник јесте важан за историјску науку, незаобилазан је и тек ће бити незаобилазан, јер је на својих хиљаду и по страница исписао ону историју која нам је недостајала. Новински текстови и извештаји различитих мисија били су препуни различитих вести, тумачења и погледа на оно што се догодило током мартовских дана на Косову и Метохији, али сада први пут имамо одговоре људи који су стручни, који се баве тим темама и долазе из различитих области, те на себи својствен начин сагледавају Мартовски погром и нуде одговоре на бројна питања“, рекао је Бојан Арбутина, директор Музеја Жртава геноцида.
„Имам потребу да кажем да, ако смо се до сада ослањали на неколико радова који говоре о Мартовском погрому и на штуре новинарске извештаје, сада са поносом можемо да кажемо да о Мартовском погрому имамо хиљаду и по страница. Реч је о тематском, мултидисциплинарном зборнику који потписују еминентни стручњаци из различитих области. Само у другој књизи заступљено је 15 доктора наука и заиста имамо чиме да се поносимо. Нажалост, Мартовски погром оставио је разорне последице које се осећају и данас. Оне се можда најбоље могу уочити кроз институционални притисак који свакодневно видимо и осећамо, а који као Дамоклов мач виси над нашим главама. Наше је да радимо и да дамо све од себе да сведочимо истину, како би и за 50, 100 или 200 година свако ко буде желео да се информише и истражује Мартовски погром у ове две књиге пронашао незаобилазан извор“, рекао је Марко Марковић, директор Архива Косова и Метохије.
Учесници промоције оценили су да је култура сећања темељ очувања историјске истине о догађајима који су обележили март 2004. године.
„Српска православна црква вероватно никада, ни у најтежим периодима своје дуге историје, није доживела такво разарање у тако кратком времену. Сукоб је захватио цркве, манастире, фреске, збирке икона, људе, градове, села, библиотеке, домове здравља, урбане целине, болнице и сам живот. Све оно што је могло бити погођено у једном народу погођено је 17. марта 2004. године. Погром је био попут огромног таласа радијације после којег ништа у вама, на вама и око вас не остаје нетакнуто. Оно што данас видимо јесте да његове последице, баш као и последице зрачења, трају и трајаће у свим временима“, навео је Живојин Ракочевић, директор Дома културе “Грачаница”.
Промоција је још једном указала на значај научног проучавања мартовског погрома, као и на потребу да се истина о страдању српског народа и угрожавању културне баштине сачува за будуће генерације.
