Парастосом у Грачаници, данас је обележено 27 година од погибије Марије и Николе Петровића и њихове баке Смиљане. Петровићи су страдали у ракетном нападу НАТО снага на аутобус у Лужану када су се враћали из Прокупља, да би Никола прославио рођендан у Грачаници, тог дана у Лужану страдало је 44 путника.
На грачаничком гробљу служен је парастос, а Николини и Маријини школски другови одали су им почаст и испред спомен плоче, која је постављена у дворишту Основне школе “Краљ Милутин” у Грачаници.
Мајка страдалих Марије и Николе, Зорица каже да и после 27 година бол и мука не пролазе.
“Када дође овај 1. мај, ја нити спавам нити једем хлеб, тешко ми је и питам се кад ће да дође и када ће да прође, бројим дане до тог дана. Сетим се како је било и како се све десило и шта сам преживела, али шта ћу, шта је ту је. Здравље нас служи још мало да одемо на гробље, посетимо их и упалимо свеће. Тежак је живот, мислим о њима дању, мислим ноћу, али знам где су отишли”, рекла је Зорица.
Бол и туга не престају, а најтежа је празна кућа када су празници и када су сви са својим породицама, а ми чекамо да нам неко отвори врата”, каже отац Драгиша.
“Ово никада не можемо да заборавимо, ето шта су зликовци урадили.Тешко да ће да буде правде, али најтеже је кад дођу празници свакоме понеко дође, а нама празна кућа стално, поготово кад је слава, Ускрс, Божић. Чекамо, надамо се, мислимо да ће неко да наиђе са неке стране, али нема од тога ништа”, додао је Драгиша.
Школски другови Марију и Николу ни после 27 година, не препуштају забораву. Миодраг Живић, њихов школски друг и данас се пита шта су деца од 15 и 17 година, некоме нажао учинила.
“Недостају нама као друговима, а можемо да замислимо колико недостају својим родитељима. Млади су били, пуни живота, желели нешто више, а просто овако завршили. Оно што нас и дан данас боли је да нико није сносио одговорност и нико није кажњен због овог злочина који је учињен према породици Петровић”, истакао је Живић.
